Stisnute stepene koji se
kriju iza vetrova i oblaka ne prihvatam kao letnje. Leto nije tu ako
nema preko 30. Prijatnost nije rezervisana za ovo godišnje doba. Dok
štikla ne upadne u asfalt ili dok ne nagazim gumu koja spaja šine i
upadne mi papuča, dok pretrčavam na divljaka ulicu, to nije to.
Kada se udaviš u pazušnim autobuskim otrovima, tada znaš da je
leto tu. Period kada ideš non stop peške. Bolje biti znojav sam,
nego znojav sa još 278 ljudi u užarenoj konzervi. Najkraći period
u godini kada imaš dve krpe zalepljene za sebe i lepo je. To je
ujedno i najkraći period u godini kada se najviše vežba. Svi se
uzurpiraju jer aranžman kreće za dve nedelje, iako su ga uplatili
još na sajmu turizma. Koncentracija sagorevača sala se povećava
po zatvorenim i otvorenim prostorima, u nadi da će se meseci, bolje
reći godine, gutanja industrijski obrađene, najbrže i genetski
modifikovane hrane pretvoriti u mermerne delove tela. Vežbaćemo,
kolabiraćemo, cedićemo se po pločicama, linoleumima, laminatima,
betonima, tartanima. Savest je smirena. Retki su oni koji će po
završetku aranžmana ponovo pomeriti kraljevske i odmorne pozadine i
nastaviti gde je stao/la dve nedelje pre početka aranžaman.
Organizam je srećan i zahvalan što je pokrenut, ali često samo
zagolican od njegovog vlasnika. Zdravlje u kesi, u plastičnom
šejkeru, časopisi, instagram fit ludilo, sponzori opreme i grebači
o istu, kvazi poznati stomaci do kolena motivišu ljude da se uključe
u gradske manifestacije zdravog života, a verovatno u životu nije
potrčao, je opterećujuće za onoga ko nema naviku da vežba.
Telesno leto je cele godine, samo ako jedinka to želi. Retkost.
Danas.
MM
image source: 8images.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар