Neočekivan splet
okolnosti nagoni biće da se verbaalno i kodeksno neprihvatljivo
ponese prema drugom ili grupi bića. Sve te sumanute psovke i
kreativnost u njihovom sklepanju, često su odlika samog pojedinca.
Zahvaljujući internetima postaju deo folklora lošeg kolokvijalnog
govora. Od malena te driblaju da nije lepo psovati, ali nekad je to
jače od tebe. Pokupiš kao sunđer sočnu, psovačku sintagmu, koja
je proizvedena baš zbog ustručavanja najdražih roditelja. Nakupi
se to usled ustručavanja. I tako se upoznaš sa psovkom, iako ne
znaš njenu tačnu konotaciju. Već napomenuh da nije lepo psovati.
Nisi prost ako odalamiš koji nedolični epitet u određenom momentu.
Neke situacije jednostavno zaslužuju da budu propraćene nekim od
poznatih, neuglađenih skupova fonema. Život u poremećenom sistemu
vrednosti danas donosi vrsne oratore koji dižu vlastite spomenike po
moralnom dnu. Frljamo svim mogućim izmima dok
se valjamo u mulju sopstvenoh shvatanja. Prazilukovski elitizam
najšire kategorije udružen sa klišeima i frazama u govoru, koji
stvara podsmeh umesto otmenosti. Duboki nakloni
glupostima koji proističu iz oštrih pera
novopečenih pisakarala
i pretvaraju se u rekla
(da bi) kazala,
nailaze na odobravanje samo kod povodljivih sledbenika. Volim to
nasilno pribegavanje snobizmu. Komedija u centru tragedije sa
eksplozijom na kraju. Veštačka finoća nestaje kada se nađu u
specifičnom trenutku. A do tada fantazmični organizam zaliva i gaji
uštogljenost. Bolje psovka nego čir. Jebi ga.
MM
image source: www.slacktory.com
Нема коментара:
Постави коментар