Došao je i taj period u mesecu. Pms ubija svu živost u ženskom biću. Koža je katastrofalna, a apetit abnormalan. Pojavi se poneka jedinka koja kaže da ne pati od prežderavanja u tom periodu. Laž. Beskrupolozna. Apsolutna. To je onaj period kada jedeš i što voliš i ono što u životu ne bi pomislila. Kombinacije se razlikuju u zavisnosti od frižidernog kapaciteta i varijeteta namirnica. Kulinarski užasi nastaju za par sekundi, i to nije kliše, to je žena transformisana u mećavu-provaliju-usisivač za prehranu svog hormonalnog napada. Svakog meseca kažem, nećeš vala ovog puta tasmanijski đavo da postaneš vrteći se po kuhinji, nego lepo pribegni alternativi. Hraniš se zdravo (u meni se smeje neki haotični nemir, jer zavisi šta je za koga vizija zdravog, o tome bih morala posebno da se pozabavim, papir će trpeti, makar i ovaj elektronski) pa hajde i tih nekoliko dana budi normalna. Namirnice nisu problem, ali kombinacije su pogubne, barem što se tiče ove što kucka ovo, a i dalje plaća krvavo na rate. Senf i džem, nikakav problem, ali kad utroba jaukne, tada nastaje kolaps. Kuhinja nije mesto zadržavanja, to je samo još jedna prostorija gde se nalazi povrće, voće, riba, voda, bademi, nikakvo kampovanje u njoj ne dolazi u obzir. Rasplinavim se tako i ja jednom u životu i kao napraviću mafine. Sreća je neviđena, uspeli iz prvog, kuhinja nije eksplodirala, ova ženska ponosna. Nov pleh i 12 jama se sijaju i čekaju da ubacim fil za moje pms ostani mršav mafine. Sam naziv ne obećava rapsodiju krema, i lave čokolde u središtu testaste tvorevine. Nema mrvica, i krtih čokoladnih zajebancija na vrhu. Nema tamblerovskih i pinterestovskih fotki, nema ničega od normalnog, feminiziranog mafina. Mafin je smešan. Ovaj mafin u odnosu na taj stereotipmni, nije atraktivan, načičkan je povrćem, začinima, alternativnim brašnima, zrnevljem, mekinjama i spreman je da postane zamena upravo glupostima koje ti demonski disbalansi u nama traže. Prelep. Pms mafin tura gotova. Ne dimi se ništa. Po ugledu na iskusne korisnike/ce rerni nož zaboden u sredinu, a na nožu ništa. Gotovi. Osmeh. Alavost u pogledu. Rukavicama vadim 200 stepeni vreo oblak. Jedan veliki probni griz alave stavnovnice Venere instant mafinarke. Jezik opečen na semenku, jer to je (moj) mafin i ukusan je. Prokleto zrno golice je bilo prevruće. Danas, jezik i dalje bridi. Mafina više nema. Pms je i dalje tu. Čekam da se upali crveno.
MM
Image source: http://www.anjasfood4thought.com
Нема коментара:
Постави коментар