Jutro. Period dana kada se sve budi. Priroda divlja, a sa njom i sva bića. Ustajanje. Kafe, čajevi, tople vode sa limunovima, ovsene kaše, hladne banane, jaja i slanina ili ništa. Sve se to bućka, meša, draži, ispunjava, razbuđuje. Postoje i oni koji su sve rituale obavili, a i dalje i spavaju, stojeći.
Pokušavam da povežem svest i napustim podsvest, sa torbom na ramenu držeći se za dugme kojim poziva lift. Čekam. Tutnji kabina, tandrču punih 36 godina stari lanci. (E, da, srećan ti 37.-i rođendan, zgrado. Želim ti da i dalje budeš tako zagasito siva sa dodacima mahovinski zelene kad pokisneš, da i dalje odolevaš zemljotresima, da nas i dalje iznenađuješ sa najezdama žutih mrava, jer su te ipak na močvaru postavili i da mi i dalje daješ najdivni pogled na grad. Nek je srećan rođendan!!!!) Opali kabina koji put usput o liftno okno, dovoljno da me trgne iz polusna da pomislim, kao da je lift stopedesetsetostpranice, a ne jedanaestospratnice, pa dolazi tri dana. Izgleda da 40-ak sekundi traje previše kada bi da spavaš.
Stigao je lift, mali, razdrndani, sa 46 slojeva farbe, koja se ponovo ljušti. Otvaram vrata, zatvram vrata, stiskam nulu. Nešto nije u redu. Ulazak u lift je značio i da je mozak registrovao visoku koncentraciju opojnog, jutarnjeg mirisa, koji jelte proizvodi mesto zvano guzica. Ovaj miomirisni kataklizmični atak, bio je dovoljan da digne nekoga iz mrtvih, a samim tim i da se razbudim u potpunosti. Za tih pola minuta, misli koje su se nagomilale išle su od: uhvatiću te i izmasakrikrati, neće te dva forezničarska tima sa fox crime-a sastaviti, do razmišljanja da li su još uvek ispravne one gas maske, koje je su ukućani dobili '79. godine kada su uvežbavali civilnu zaštitu u mesnoj zajednici. Pretvorila sam se u nindžu uz pomoć marame, istrčala iz lifta i išla još tako 500m.
Razumem da je jutro, da te potera, da su jutarnji rituali učinili da svašta protrčava kroz organizam. Ali, najdraži komšija/komšinice, ružu vetrova formiraj na svom spratu ispred lifta.
Ovo nije bio usamljeni slučaj. Epski smrad, uništitelj ekosistema i farbe lifta, desio se još u nekoliko navrata. Moguće je da se i dalje dešava.
Stepenice su za sada najsigurnije prevozno sredstvo do prizemlja.
MM
image source: wikipedia.org
Нема коментара:
Постави коментар