Prijatelje ili imaš ili nemaš i
ostajem pri tom zaključku na početku.
Ako pozitivan odnos ljudi ne može da
nadživi današnju defektnost poštovanja i uvažavanja, ne zaslužuje
da postoji.
Interesne veze predstavljaju pravi
proizvod interakcije i zbližavanja.
Ali, čak i već postojeći izgrađeni
odnosi, koji traju godinama, bivaju dovedeni u pitanje.
Bez obzira na period njihovog
postojanja, neopipljivost zbog koje smo bogati, vremenom nestaje.
Koliko god bio sa nekim blizak, odrđene
situacije te uče da uvek imaš grč i dozu nepoverenja.
Linija između prijatelja i
neprijatelja postaće ili svilena nit, ili poliesterski kanap ф10.
Postoji jedan sindrom, a zove se kako
vetar duva,koji se često
manifestuje među tzv.prijateljima.
Do
njega dolazi najčešće kod dugogodišnjih prijatelja, koji se dobro
poznaju.
Najčešći
uzrok je veliki prag tolerancije jednog od prijatelja, dok se drugi
ponaša baš tako, kako vetar duva.
Iako
postoji obostrano poštovanje, poverenje, uvažavanje i saosećanje,
jedan od prijatelja poseduje čudne epizode svog ponašanja.
Ovo se
obično ne odnosi na živčanog prijatelja, već na drugog
smireno-blentavog.
Nešto
me zasvrbelo.
Prijatelj
će ti zabiti najveći kuhinjski nož u leđa.
I baš
onda kada prestane da te žiga tamo negde između plećke i kičme,
pozvaćeš ga da isti nož okrene za 90 stepeni.
Kiseli
osmesi, i nasilno smejanje, ukazuje na počinješ da me
nerviraš fazu.
I čim
se ta naznaka pojavi, čekaš da ti prodrma živce za sitnicu i da
imunost smanjuješ, sve dok ne stigne do minimuma.
Minimum
postaje rezerva.
Voziš
na toj rezervi sve dok ne postaneš budala ili skot u potpunosti.
Ova
rezerva duže traje od 50km, ali nije ni beskonačna.
Nekome
je kavez tolerancija.
Nije
lepo drmati nečiji kavez.
image source: friendsoftype.com
Нема коментара:
Постави коментар