Nezaposleni ponedeljak

Danas je utorak. Jučerašnji dan mi ne predstavlja nikakav kataklizmični povratak na robiju u korporativni boks, već samo dan kojim započinje još jedna nedelja. Nedelja čiji kraj ponovo neće biti proslavljen esemesom od banke da je sleteo neki dinar.

Za jednog nezaposlenog dangubitnika, ponedeljak ispunim do zadnjeg njegovog momenta i nekad poželim da dan traje 30 sati. Ponedeljak mi je oduvek nekako bio motivišući, ispunjen bezrazložnim i iritantnim jutarnjim entuzijazmom. Gori je utorak, ni tamo, a ni 'vamo, niti je sredina, a ni početak. Otegne se.

Kada sam sebi dodeliš posao, nijedan dan nije prazan. Ako si baksuz koji aktivno traži posao već pet godina i pri tome nema apsolutno nikakvog uspeha, moraš sam sebe da zaposliš. Za to vreme sedoškoluješ (za ovaj prostor-preškoluješ), prekvalifikuješ, ređaš diplome i sertifikate u fasciklu, samo da bi nekako uleteo negde, nekako, nekada. Zanimaš se i zamajavaš se stvarima, koje voliš i koje znaš da radiš, ali ako ti svakodnevni aerobni trening ne postane lizanje dupeta, kurta i murta te neće kostatovati.

Svi (nešto) samoinicijativno rade, a ako imaš malo sreće i malo više debele veze, možeš da kažeš da si u nečemu uspeo. Volim ovu kreativnu ekspanziju na društvenim mrežama. Crtaj, piši*, stvaraj. Da mogu da promenim nešto kao smrtnik, vrednovala bih sav taj trud kao volontiranje, jer poseduje sve faktore za to. Samoinicijativno je i često bez naknade, iako ponekad ima neku vrstu novčanog podsticaja.

Ne verujem više u ,,radi, radi, isplatiće se''. Ne vidim. Zaista, ne vidim. Da li prvo da odem kod oftamologa ili kod pshijatra, jer ovo slobodno stvaranje, crtanje, pisanje me smešta na granicu ludila.

MM

image source: everygirlblog.com

*pisanje ne predstavlja samo ,,seo sam za tastaturu i krenuo/la da kenjam". Ponovi osnovna gramatička pravila, jer si bez toga samo nepismena persona sa nabudženim samopouzadnjem.

Uvredi me

Grad u kome živim je specifičan. Sve je veći. Postaje tesan. Pućiće, osećam, kao mehur od deterdženta. Sve je više onih koji ovde žive pet dana u nedelji, koji su otišli, koji se vraćaju kada im dosade neki uređeniji sistemi. Baba kaže: kada bi sve bilo potaman, život ne bi bio zanimljiv. Isto je i sa ljudima, kada bismo svi bili isti, ne bi bilo zanimljivo. Svakim danom sve više verujem u to, a naročito kad me drzne u živac nebitna jedinka koja smatra da je njen stav relevantna premisa. 

U ovoj zemlji se teško živi, i toga smo svesni od malena. Svaka nova generacija ima spoznaju o životnoj teskobi od najranijeg doba. Svrstavam se i dalje u tu mlade i iako stojim na ivici i dalje se borim zajedno sa svojom generacijom da počnemo da živimo od sopstvenog hleba.

Jedna diploma, druga, često i treća nisu dovoljne da se obraduješ jednom mesečno sate rada pretvorene u štrokavu vrednosnu hartiju. Što više dokaza znanja imaš, to imaš manje šansi da postaneš zaposlen/a građanin/ka. 

Kreativnost individue uvek je dolazaila do izražaja. Upravo one besposlene jedinke pokušavaju da tu mogućnost izraze na razne načine. Kreativnost postaje zaposlenje, kratkoročno ili dugoročno, mnogi faktori se tu kolju. 

Društvene mreže su pravo mesto gde na kreativnost može da se nabasa. Publika je velika, a svako će pronaći nešto interesantno za sebe. Jedan od takvih društveno-mrežnih fenomena je i dizajn nakita. 

Konotacija koju posedujem kada izgovorim tu sintagmu jeste u vezi sa plemenitim metalima ili neki gabaritni modni dodaci. Realnost je takva da se ćešće odnosi na šverc đinđuva iz kineskog tržnog centra ili  kopiranje jedinstvenih ideja pojedinaca. 

Uniformisanost i neželja džidža konzumenata sa ovih prostora zasniva se na neeksperimentisanju i otkrivanju svoje jedinstvenosti. Svi želimo isto i svi imamo isto.

Velika većina onih koji se bave ovakvom vrstom rada su najčešće oni koji su nezaposleni.

Ciljna grupa je jako dobra, ali afiniteti potršača se svode na 85% budimo klonirani i 15% želim nešto što nema ceo grad. 

Sa druge strane, prezasićenost upravo ovim sadržajima na društvenim mrežama, počinje da izaziva bes kod pojedinaca, koji nastoje da vređaju te iste na drugim društvenim mrežama. 

Čemu to? - zapitam se ponekad naivno. 

Stoke će uvek biti koji će pljuvati po nečijem radu.

Đinđuva ima mnogo, ali isto tako ima mnogo i šanera, sumanutih stranica koje se preprodaju, a broju gradskih dj-eva je nemoguće ući u trag. Odjednom svi vrte ploče, miksuju svakodnevno i svi su sve suva muzička elita. 

Ako imaš ideju, napravi nešto, uradi nešto, realizuj to, šta god da je. Neko će videti smisao u tome, a neko ne, jer da je drugačije ne bi bilo zanimljivo.

Ogist Roden / Mislilac

MM

image source: AP