Postoje neke sorte jedinki koje su, eto tako narodski rečeno, smotane. To nije smotanost poput trapavosti, gde poseduješ sposobnost da se stropoštaš čak i o sopstvenu misao, a kamoli da zapneš za stepenik i polomiš vrat. Uvek se nekako sažalim na smotanost i pomognem. Smatram da bi svako trebalo to da uradi.
Smotane persone su blentave i nikad nisi siguran da li se njihova glupost graniči sa manjkom intelekta ili sa dimom te pogubljenosti u glavi.
Ipak, blentavost zna da se promeni, da nekako mutira i preraste u kurčenje na više nivoa. Tada se svaki vid želje da pomognem gubi. Tada želim zaista da te uništim, makar i u svojoj glavi, jer neću da dozvolim da me pas kojeg sam hranila ujede.
Verbalni napad je neminovan.
Osobe koje traže pomoć i posle histerišu, brecaju se i povrh svega prete, neka se lepo eliminišu iz društvenih odnosa i uginu u sopstvenoj gluposti i blentavosti.
Ako neko radi nešto kako treba i pri tome radi za tebe, ne mešaj mu se u posao. To važi za obe strane.
Blentava osoba je često i ograničena, nekada opasna po živce onoga ko je sušta suprotnost. Ograničeni ljudi imaju više sreće nego pameti. Ograničeni ne misle nekoliko koraka unapred. Ograničeni ne projektuju situacije. Ograničeni ne znaju šta hoće.
Ukoliko te blentava jedinka zamoli nešto, nsročito ako je digitalno nepismena, potpuno legitiman odgovor je: ,,aj ne". Digitalna nepismenost nije strašna, sve može da se nauči, samo što su digitalna nepismenost i blentavost gadna kombinacija.
Mislim da više nikad neću pomoći blentavoj personi koja je pri tome u digitalnom kamenom dobu. I svako ko to čini, trebalo bi te nezainteresovane neznalice, koje se valjaju u svom neosnovanom sampouzdanju, da oleši od para i mirno spava.
MM
image source: boardofwisdom.com
